Ne znam kako je kod vas

Ali ovi moji Amerikanci

Začas se nešto usplahire

Uzbude se, da prostite, oko svega.

A koriste i najmanju priliku

Da te na svakom koraku

Učtivo upitaju ono njihovo

“Are you excited?”

Jesi li uzbudjen?

Jesi li uzbudjen što ideš na večeru?

Jesi li uzbudjen što ideš na koncert?

Jesi li uzbudjen što ideš na godišnji?

Jesi li uzbudjen…

A ja

(Nakon gubitka države, mog grada, ponekog druga)

Ne znam kako da im objasnim

Da su sva moja uzbudjenja

Odavno neslavno presahnula.

Ne znam da li umem da im saopštim

Da smo mi Bosanci

Satkani od drugog materijala

Da se ne palimo ko djeca

Na svaku sitnicu

Ko borova šuma

Ko ćumur za roštilj.

Kako da im dočaram

Da sam zadnji put bio uzbudjen

Kad sam onomad

U kinu Zora

Kupio kartu za film

Emmanuelle 2.

Da vidim hoće li

Neprikosnovena boginja vlažnih snova

Biti kadra da odigra sve scene

Odgovori svim zahtjevima

Svog esnafa

Iznese ulogu i ponovi magiju

Iz prvog dijela.

Mislim,

Nije problem

Mogu ja to pokušat

Dati pojašnjenje

Na svom finom pigeon engleskom

Potpomognutim šarmantnim ruskim akcentom.

Ali imam ja gospodo i pametnija posla…