– Hej Zoran, kakav je bio tvoj vikend, upita me Scott, moj radni kolega pitanje koje svi iz kurtoazije i bez iznimke postavljaju ponedjeljkom ujutro širom Amerike. Uz jutarnju kafu, prije posla. Ili kasnije, na pauzi.

– Ma šuti, my friend, sinoć sam sanjao da sam upao u punu septičku jamu, jedva sam se iskobeljao iz tih silnih govana, pa sam jutros, logično, na putu ovamo svratio u trgovinu da odigram loto.

Gleda Scott u mene. Ništa ne kuži. Al neće ništa ni da pita. Možda je i bolje tako. I da mu objasnim – neće shvatit.