Sjedimo u grilu “Ž”.

Zimski raspust. Sve je dupke puno. Od dima se ne vidi ni dva metra od sebe. Konobari “Miki” i “Jagoda” jedva stižu nadonositi silan alkohol koji žedne mušterije išću iz svakog ugla. Juče legla rafinerijska plata, a kad ona legne, svima svane. Grad se pretvori u Diznilend.

Dugme izdalo novi album. Kaseta se vrti non-stop. Novi pjevač, neki “Tifa”, polako ali sigurno lipsava, nemere više prekobacivat sa A na B stranu, pa nazad. Traži i on “nešto”, kakav stimulans, ali se niko ne obazire…

…osamdeset četvrta se vuče..o moj Bože kakvo grozno vrijeme… pjeva cijeli kafić sa Vojičićem.

Neko povremeno, ko fol nehotično, razbije čašu. “Srča” se samo odšuta u ćošak. Pomešće se ujutro.

Nas četvorica “Lamelčana” sjedimo za stolom. Pijuckamo iz zelenih konzervi. Novitet, navikavamo se piti iz tih limenki. Gazda odnekud nabavio “Laško” pivo, pa odjednom, samo se to naručuje. Svi to konzumiraju. Osim, naravno, onih starijih, oni se drže kratkog, svog “štoka” i deca kole. Ili “vekije”. A drže se i šanka. Ne vole oni sjedećki, u klupe. Stojećki se najbolje pije, prije se sazna kad je dosta. Kad noge počinju izdavat. Kad je kapak!

Ja taman navršio 15. Piva je na sredini i pomalo već “zujim”. Prijatelj vadi kutiju “stoše” iz džepa, pa polako (nije “Slovenac”) nesebično okruži. Svi uzimamo. Nevješto uvlačimo, ja se uvijek zakašljem od prvog dima. Al šta se može, valja glumit frajera pred curicama.

Igramo “asocijacija”. Protivnički igrač šapće mom suigraču pojam koji treba pogoditi. Moj igrač klima glavom u znak da je razumio, lagano “odmakinje” uho, poteže guc, pa reče:

– JANJE!

– PRVI MAJ! (Odapinjem na prvu)

– TO, MAJSTORE! 3:1 ZA NAS!

Kucamo se. Prebacujemo priču na sport. U nedjelju su dva derbija. Potrefilo se da “velika četvorka” igra izmedju sebe.

Svako malo bacamo pogled kroz prozor. Pada snijeg. Život je lijep. Živo nam se jebe za sve. Niko ni ne sluti šta nas čeka za par godina…

Sretan Vam Prvi maj!