Prošlu sam noć imao košmarne snove. Srednja škola, test iz termodinamike, a ja pojma nemam. Budio sam se svako malo, pa kad bi shvatao da sam u krevetu i da sve zapravo sanjam, samo bih podbacivao jastuk ispod glave i navlačio jorgan do ušiju pokušavajući da opet sklopim oči.

Zbog neprospavane noći sam cijeli dan zijevao na poslu. Jedva sam čekao da dodjem kući, pa da malo prilegnem. Da nadoknadim izgubljeno.

Dok sam opružen na trosjedu ispred televizora gledao kako Joško Lokas rešeta pitanjima mladog studenta filozofije iz Vrboveca lagano sam uplovio u “la la land”. Ne dočekah ni lovca.

Kad sam ponovo otvorio oči u večernjem dnevniku su već desetak minuta nadugo i naširoko zamajavali pučanstvo. Preko mojih krhkih ledja i junačkog debelog mesa bila je prebačena deka. Pokrila me, sam bog zna kad. Da li je to ljubav? Siguran sam da jeste.