1981
Dvanaest mi godina
Zimski raspust
Mama i tata rade
Braco u vrtiću.

Napolju odvratna
Kišurina
Sam u stanu
Pročitao sve romane
Izigrao se sa svim i svačim
Završio i jutarnji
Školski program
Ne znam šta ću
Sam sa sobom.

Gledam po sobi
Pogled mi pade
Na drečavi zeleni
Iskrin telefon
Eureka!

Okrećem 95
Sa druge strane mi
Gordana Bonetti
Odgovara
Tačno je
Trinaest sati
Deset minuta
Dvadeset sekundi.

Spuštam slušalicu
Prekidam vezu
Ali i dalje
Nastavljam brojati.

Ponavljam kao mantru
Tačno je trinaest sati
Deset minuta
Trideset sekundi
Povisujem svaki put
Za deset sekundi.

Nakon pet minuta
Dok još računam u sebi
Ponovo zovem 95
I uporedjujem
Moje vrijeme sa Gordaninim
I drago mi ako sam u krugu
Od jedne minute.

To su bile igre
Kakav Nintendo
Kakvi bakrači.