O-lim-pi-ja-da u Mon-tre-a-lu
Izgovarale su curice
Ispred zgrade
Rastežući lastiš
Praveći od njega (ne)premostive prepreke
Kroz koje se takmičarka
Morala provući
A da u nijednom trenutku
Ne dodirne krojačku gumu.

Mi smo dječaci
Gledali sa strane
Svaki od nas bi se
U hipu pridružio
Samo da nije bilo straha
Da se istog časa
Ne fasuje nadimak
Na čiju se samu pomisao
Noću mokrilo u krevet.

Kasnije su došle igre u Moskvi
Ali se i dalje pjevalo Montrealu
Ne zbog politike
Nego zbog ritma i dinamike
Broja slogova.

Čega li se igraju
Današnje djevojčice
Na čemu im zavide
Današnji dječaci
Boga ti dragoga pitaj.