Boba Djuderija

Treba činiti dobro do iznemoglosti, treba užasnuti svemir dobrotom onako kako smo mi užasnuti količinom zla na svijetu.

Treba činiti dobro do granice gluposti. I preko nje. I kada nema nikakvog razloga, treba činiti dobro. Treba namjerno, svaki dan, nekome stopliti dušu. Treba zbuniti svemir.

Treba činiti dobro i kada se dobro dobrim ne vraća. Treba, usprkos svemu.
Treba, jer je to jedino i jer ništa nema smisla. I jer je jedini udar na besmisao – to dobro.

Treba činiti dobro i kada pomislimo da ni činjenje dobra nema smisla. Samo besmisleno dobro mi miriše na neki smisao. Savršeno, čisto dobro, bez ikakvog smisla.