– Eh, djeco draga – priča nana Merima unucima – prijam je to bilo sve drugačije. Ljubavi su dugo trajale, a ne ko ove danas – na brzinu. Imstant! Smućkaj, pa prolij!

– Kako misliš to, nano?

– Baš tako kako sam kazala. Evo…ko ovo ispijanje iz džezve. Onomad se, bogami, kahva ispijala, to je trajalo. A sad kupiš, pa u hodu…božemeoprosti. E tako je i sa ašikom. Sjećam se, jednoč, zaljubili se dole u mahali, dvoje mladih. Voljeli se šest mjeseci, morebit i godinu.

– I je l se uzeše – upita unuk?

– Ma, jok! Kad šćedoše da se uzmu, ne dadoše im. Ni njeni, a ni njegovi. Dušmani! Štab drugo rekla, haja ?

– I šta je dalje bilo?

Nana Merima uze onu cigaretu iz kutije, otvori šporet, mašama zgrabi komadić trijeske, pa na nj pripali svoju “Opatiju”. Povuče dim, srknu kafu iz fildjana, pa nastavi.

– Ih, šta je bilo? Šta će bit! Razboli se jadnica. Eto, šta je bilo! Fatma joj bilo ime. Navuče neki belaj na pluća. Pade u krevet. Tek tad se ustrkali svi oko nje. A jedinica bila u majke.

Vuče nana novi dim, umače kocku u fildžan.

– Nakon malo počela, pile malo, i buncat. Oće to insana spopast kad dobije visoku temperaturu, groznicu.

– Šta je buncala?

– Ma svašta…nešta. U jednom momentu zaželjela se žutih dunja. Al ne ovih naših, nego stambolskih, šejtan joj mozak pomutio…

– I šta je onda bilo – pita jedno od unuka radoznalo?

– Ah, momak još ludji od nje. Istog časa se zaputi za Carigrad. Medjutim, sad tu nastaje zaplet u fabuli. Otišo je on. Al nikad se vratit. Jest da tad saobraćaj nije bio razvijen ko sad, ali tri godine, znate li vi šta su tri godine? Vječnost.

– I šta bi onda?

– Pa ništa, vratio se on, taman iznose Fatmu na nosilima. Baš je potrefio kad će nanić. Ustavi on njiha, pa uzviknu:

– Stan’te! Dvjesta dajem spustite je, trista dajem, otkrijte je! Da još jednom Fatmu ljubim ja.

– Čega dvjesta, trista – pita unuka?

– EVRA !!! Šta čega? Valjda onijeh dukata zlatnih, šta ja znam…

– I onda?

– I onda ništa. Čiča miča, gotova je priča.

– A dunje?

– Šta dunje?

– Šta je bilo s dunjama?

– Otkud ću ja znat šta je bilo s dunjama?

– Joj nano, al ti dobro sučeš, mogla bi u političare!

– Ma marš ćuko jedan, da znaš da ću te reć materi, čim dodje po vas! Sram vas bilo, našli vlastitu nanu zafrkavat.