Пробуди се, нешто се дешава,

немој рећи да то ниси знао,

и твоја се судбина решава,

могло би ти једном бити жао.

Pitaće te djeca jednog jutra

Šta si oče radio, jesi podigao glas

Da ti unucima bude bolje sutra 

Šta si učinio za njihov spas?

Пробуди се, нешто се дешава,

не могу ти јасно рећи шта је,

ни лаж није, ни истина права,

ал’ осетим дуго ће да траје.

Kako ćeš opravdati svoju šutnju

Da nisi ni najmanji otpor davao

Izazvaćeš bijes, gorčinu i ljutnju

Ako kažeš da si prespavao.

Пробуди се, нешто се дешава,

у простору изван наше воље,

од љубави неко нас спасава,

и говори да је тако боље.

Mrdni se čovječe, samo se probudi

Oklijevaš li, može biti kasno

Evo ti prilike, jednom čovjek budi

Protrljaj oči, proderi se glasno!

Пробуди се, нешто се дешава,

кајаће се ко ово преспава…

(Stihovi na ćirilici su djelo velikog Duška Trifunovića, stihovi na latinici su moji skromni pokušaji)