U ova današnja smutljiva

I nesigurna vremena

Osjećam se pomalo

Kao izgubljeni kofer

Na aerodromu.

Zaposlenici u zračnoj luci

Nemaju pojma

Šta da rade sa mnom

Nedostaje onaj privjesak

Sa ličnim podacima

I brojem telefona

A nema ni naljepnice

Sa brojem leta.

(Kao da me je neko

Krišom donio

I spustio medju ostale.)

Znaju mi spoljašnost

Boju kože

Približno i starost

Ali moja zakatančena unutrašnjost

Intima

Moj (prljavi?) veš

Im je totalna nepoznanica.

Smješten po strani

Skrajnut u tamnu ostavu

Čekam da neko dodje po mene

Da me pokupi

Ponovo ubaci u nešto

Što se zove društvo

A taj neko nikako

Ne dolazi.

A ja, pravo da vam kažem

Ni ne marim mnogo

Toplo je

Ugodnih 24

A polako se privikavam

I na mrak

I tišinu.

(Čak mi ni internet ne nedostaje)