Imali smo neki
Kompjuterski desktop
Koji je zadnjih desetak godina
Samo skupljao prašinu po kući
Svi smo već odavno naoružani
Laptopovima i pametnim telefonima
Tako da se ovaj gore pomenuti
Nezgrapni objekat
Pokazao kao višak
U našim životima
Domu.

Nekako smo ga
Tog kabastog vraga
Iznijeli ispred kuće
Na njega
Nalijepili komad papira
Na kojem je
Debelim crvenim flomasterom
Velikim štampanim slovima
Stajalo:
FOR FREE!
(Ko kaže da u potrošačkom društvu nema ništa za džabe?)

Prvi dan i prvu noć
Ništa se nije desilo
Desktop je stajao tužan
Usamljen
Kao trinaesto prase
Odbačen od svih.

Treći dan je neko od ukućana
Rekao da moramo promjeniti taktiku
Umjesto FOR FREE!
Naljepljen je drugi komad papira
Na kojem je pisalo:
$50.00.

Ujutro
Desktopa
Nije bilo
Ispred kuće.

Znamo da je i sa ljudima tako
Osobe koje nemaju cijenu
Ispisanu na čelu
Zapojasanu za reverom
Prikačenu na rubu haljine
Su sumnjive i niko ih ne želi
Pa zašto bi onda, pobogu
Jedan komad namještaja
Bio izuzetak?