U prostoriji za reciklažu

Vraćam flaše

Ubacujem nasumice

Bez nekog reda

Guram boce u mašinu

Stroj ih halapljivo guta.

Ali…

(Uvijek neko ali)

Svaka…recimo…petnaesta

Dvadeseta

Ne prodje

Biva izbačena

Vraćena na drugi otvor.

Da, postoje i one koje se

Ne mogu iskoristiti iznova

Koje će na kraju

Završiti u običnom smeću

Dok će se one, reciklirane

Dobro oprati

Napuniti tekućinom

Dobiće frišku etiketu

I biti spremne

Za novi život.

Nije li tako i sa nama, ljudima?

Većina se sasvim uredno reciklira

Dok poneke

Neposlušne

Društvo odbaci

Pa su osudjeni da

Kad za to dodje vrijeme

Umru samo jednom

Za razliku od onih

Koji pristaju da umiru

I ponovo se radjaju

Da se iskoriste

Po potrebi

Onoliko puta

Koliko to nekome

Već treba i odgovara.