Cijelu noć je proveo uz igrice. Ne zna ni sam s kakvim sve oružjem je noćas tamanio Japance i Ruse. Pobio ih je više nego Valter Švaba u Sarajevu.

Probudio se taman na početak Zadruge. Odgledao je 5-6 sati. Prodje to za tren. Večeras ide na predizborni skup. Ne bi on iš’o u gužvu ali centrala traži dokaz, selfi sa okupljanja. Mora, jebiga. Nije zaposlen za stalno, nikad se ne zna kad ga mogu šutnit’. Jedan izostanak – noga!

Skup nije dugo trajao. Dobro je, stići će na Parove. Na samom ulazu u ulicu u kojoj je stanovao naleti na školskog druga. Nisu se vidjeli, pa sigurno deset godina.

• Dje si lafe !
• Ooo gdje si školski !
• Kud si kren’o?
• Odoh malo trčati, jedno desetak kilometara. Ček’o da završi ovaj skup sendvičara. Odakle ti?
• Ma i ja izašao sa protegnem noge. ( Neugodno mu reć’ da se vraća sa mitinga).
• Čuješ li se s nekim od stare raje?
• Jok, ti ?
• Čujem, dosta nas je na fejsbuku, razmjenjujemo slike nas, djece, družimo se na taj način, ideš li ti na fejs ?
• Ma kakav fejs bolan!? To je za luzere koji nemaju život. Nije to za mene jarane, ja ti živim punim plućima.
• Aha, odlično…izvini odo’ ja malo da odradim svoju desetku. Pozdrav druže stari!
• ‘ Ajde ti, ‘ajde ! ( a u sebi misli…ja kretena bože mili).

Ulazeći u stančić iz frižidera uze pivu, skide se u gaće i sjede pred ekran. Uze džojstik u ruke pa reče:

• Halo dušmani, dje smo ono stali, večeras ću ponovo da vam se najebem mamice!