Bosanac u AmeriKi ( 4 )

SVE SU PITE….PITE


Znao se naš Kruško često sjetit’ dojčlanda i vakta
provedenijeh tamo. Skoro 7 puni’ godina bijo je on tamo na
trpljenju il’ što bi nejtiv švabo rek’o – duldungu . Duldungo je
on tako dok je mog’o i dok ga ne iščeraše sve sa porodicom u
njega. Sa sobom je priko bare ponjeo nešto uštedjenijeh
maraka i par uspomena. Jedna od njih je bijo njegov dobri
drug Brko.


Brko je bijo stari prekaljeni gastarbajter. Zaradijo pemziju
tamo i takorekuć bijo svoj na svom. Taman kad se treb’o vrnt
u svoj zavičaj, ono zarati i ode sve u vas helać, tako da on
zajedno sa svojom ‘’starom” bijaše prinudjen da neplanirano i
skroz neplanski ostane tuj.


I tako bi Kruško poslje arbajta znao svratiti kod Brke na čašicu
razgovora i probistriti najnovija dešavanju u rodnom i tamnom
vilajetu. Slika je uvjek bila ista. Brko bi lež’o na krevetu
pokriven jorganom, i šalt’o programe, a Stara bi il’ nešto
spremala za večeru il’ bi sjedila i štrikala. Stanovali su u
podrumu kod jedne Švabice. Ljeti bi tamo bilo vruće, a zimi
isto k’o i ljeti samo na kvadrat, pošto bi Brko nahajco
randijatore na milijon a neda otvorit prozora ni zere, jer onda
se, veli ,duplo plaća struja, pošto prozori sve odvukoše u havu.


A povr’ toga uvijek bi zimi pek’o neke pekmeze, tako da je
tamo bilo tako vruće, pa su i Brko i Stara bili ko da se
godinama kvarcaju. Pored stereo hajcanja jal od randijatora jal
od sokovnika, njiha dvoje su bili preplanuli ko Pamela
Anderson u bejvoču.


Nakon nekoliko posjeta Kruško je s’vatio par stvari. Jedna od
njih je bila da se pivo uvijek treba piti iz flaše. Imali su oni čaše
raznije, nije da nisu, nego je pronicljivo Kruškino oko zapazilo
šta se dešava. Jednoč tako Kruško naivno zatraži čašu, a Stara
odma’ skoči para čaše, malko je plahnu i uze oni peškir iznad 13
lavabova i očisti propisno čašu kako i dolikuje. Fino bogami…
pomisli Kruško.


I tako pije Kruško pivo, Brko pije svoju kiselu ( jer on je svoje
odavno popijo) i puše se one cigare na motanje sve u 16. Svaki
dvajest minuti Stara prekida komverzaciju sljedećim riječima:

  • Brko , da nece Keln krenit ?
    A Brko bi bacao pogled na sat i ljutito odgovar’o :
  • Kaki Keln Bog te ubijo, tek je pola osam….. Jesam ti rek’o
    iljadu puta da učiš na sat !!!
    Stara bi pokunjeno obarala pogled i nastavljala štrikat i slušat
    nji’ovo nazovi pametovanje. I tako malo po malo napuni se
    ona pepeljara, pa će Brko Staroj:
  • Stara, ..deder isprazni i operi ovu pepeljaru!
    Stara k’o napeta puška istog trena ‘vata onu pepeljaru prazni
    je, pere u lavabovu i na kraju grabi peškir ( isti oni s kojim je
    maloprije obrisala Kruškinu čašu ) i obrisa pepeljaru sve po
    PeEsu. Ništa….
    I tako Brko objašnjava Kruški kako je to bilo prijam u
    dojčlandu, ali sve nekako, kako bi rek’o frflja i nerazgovjetno
    izgovara, tako da je Kruškonja im’o pune ruke posla da ga
    imalo razumje. Na kraju Brko popizdi, skoči u onijem gaćama
    boksericama nasred sobe, zgrabi protezu iz čaše, malo je
    propra i sve s onim peškirićem ( s kojim je Stara prethodno
    obrisala prvo Kruškinu čašu, a nedugo zatim i pepeljaru
    nekoliko puta) dobro je obrisa i stavi sebi usta. I bogme
    nestade problema u izgovoru…
    Jedared Kruško navrn’o, a Stara taman stavlja Brki večeru.
  • Uuuu, ‘ajde jarane Kruško pri’vati se……evo Stara skuvala
    grava pravog.
  • Eeee – Kruško se ‘vata za stomak i veli – E Brko hvala na
    pozivu, al’ ja sad od stola ust’o…neš vjerovat i kod mene gra’
    …ja ću, ako ima pivu…… ne treba čaša…… Volim ja iz flaše !
    I tako cjedi Krušku pivu i sve netremice gleda Brku kako krka
    onaj grah. A iz graha vire pileće nogice i kuvani krompijer
    nonšalantno, poput šeste flote, održava se na površini.
  • A treb’o si probat ovog graha Kruško, Stara ga napravi pravo,
    nema čega nema…..prava vitaminska bonmba….pa uze onu
    nogicu i podje je onako gurmanski srkat usebe.
    Nakon sto je pomeo grah, na red su dosle palamčinke.
  • Uf….Kruško ovo tije palančinak….vidi ga. Jebo one ko flis
    papir…ja volim kad skrguće pod zubima.
    Gleda Kruško palancinku i misli….jebo mater ako nije cent
    debela.
  • A tek ovi domaći pekmez berba 88’, da prste obližeš. Oćeš
    ba jednu…vidi kako su dobre.
    Kruško se opet ‘vata za stomak (al’ ovaj put ništ ne glumi nego
    ga stvarno proćerava) – pun sam ko šibica.
    Aj vala nek ti bude…..al’ pitu ćes morat probat. To ti je pod
    mus. Il’ ću se stvarno naljutit’. Stara dones der pitu. A stara, ni
    pet ni šest nego sedam, vadi pitu i… tup pred Krušku.
    Gleda Kruško pitu..i tako nekoliko sekundi…a Kruški k’o
    vječnost. Najposlje uze Kruško komad. Uze ga i Brko i nako
    izmedju dva zalogaja zbori:
  • Dobra je ova pita…uzmi uzmi….pa moreš još jedan komad.
  • Pa mogu – odgovara Kruško i zagrize drugi komad
  • Znaš li ti kako se zove ova pita jarane ?
  • Nemam pojma – zbunjeno će Kruško
  • Poprskuša !
  • Čudno ime – pomisli Kruško usebi 15
  • Eeee najbolja poprskuša se pravi gore u nas u brdima. Tamo
    žive one stare babe preko 80 godina. One ti, jarane moj, prave
    najbolju poprskušu. Ljepo razviju jufku, onda naprave onu
    smjesu, šta sve ide krumpijera, mljevenog, dosta luka…. To
    dobro izmješaju, zagrabe šaku toga, pa sebi usta i onda sve po
    onoj jufki : “ Pu, pu , puj , puj,pu , pu. I te babe nemaju zuba u
    glavi, pa sve prskaju ravnomjerno po onoj jufki i pita ispane
    prava. A u mene Stara ima jos tih zubiju pa negdje baca previse
    a nedje premalo…….
    Nakon toga Kruško nikad nije prob’o pite.

Komentariši

Upišite vaše podatke ispod ili kliknite na jednu od ikona da se prijavite:

WordPress.com logo

You are commenting using your WordPress.com account. Odjava /  Promijeni )

Google photo

You are commenting using your Google account. Odjava /  Promijeni )

Twitter slika

You are commenting using your Twitter account. Odjava /  Promijeni )

Facebook fotografija

You are commenting using your Facebook account. Odjava /  Promijeni )

Povezivanje na %s